HIMALAJSKA SLANA PEĆINA NOVI SAD

Himalajska kristalna so jedno je od najvećih ponovnih otkrića našeg vremena!

Ljudsko telo izgrađeno je od vode i soli. So za telo ima isti značaj kao i voda (život je nastao u slanoj vodi - moru). U periodičnom sistemu elemenata ukupno je 92 elementa. U himalajskoj soli ih je prisutno 84. Dakle, svi osim plemenitih gasova. Svi ti elementi koji su prisutni u soli, čine i naše telo. Vitamini i belančevine nisu ništa drugo do vrlo zapletene molekule, sastavljene iz osnovnih prirodnih elemenata, koji su prisutni i u himalajskoj soli. Iz vode i soli, uz prisutnost svetla i drugih građevnih elemenata iz hrane, u ljudskom telu se izgrađuju belančevine.

Zbog osobina koje ima, so je vrlo važna za rad ljudskog organizma. Omogućuje osmozu, važna je za metabolizam u ćelijama, premošćuje energetski deficit. Bez nje ne bismo mogli niti razmišljati, niti se kretati.

Himalajsku so također nazivaju i belim zlatom. Nekad je so bila dragocena, i stoga mnogo skuplja nego što je danas. Ponekad se upotrebljavala i kao sredstvo plaćanja.

Alhemičari su so nazivali 'petim elementom' – uz vatru, vodu, zemlju i vazduh – jer su njene osobine bile uporedive samo sa eterom, pravim petim elementom.

O biofizici vode postoji mnogo literature. Najveći istraživač soli Peter Ferreira je u augustu 2001. objavio knjigu ''Voda i so, praizvor života''. Od tada je na nemačkom izašlo već barem šest knjiga o himalajskoj, aleksandrovoj, kraljevskoj soli. Neki je nazivaju i Hunza so - pa najzdravijem narodu u Himalaji, gde kristalnu so u rudnicima ručno kopaju.

Kristalna so u prirodi se pojavljuje mestimično i u žilama, zbog čega ne može biti kopana i obrađivana mašinski.

Najveći rudnik soli u Europi je Wieliczki, 12km udaljen od Krakowa. Tamo je 226 metara pod zemljom bolnica za astmatičare, plućne bolesnike i alergičare. Ozdravi ih 90%. U rudniku soli u Berchtesgadenu prakticira se speleoterapija, jer je u rudniku soli čist vazduh. Naš vazduh je zasićen s vibracijama iz elektromagnetskih aparata koji proizvode previše pozitivnih jona. Himalajska kristalna so emitira negativne jone.

Reč SO potiče od latinske reči 'so', odnosno iz romanskog 'sole', što znači sunce. Bez sunca, so se iz morske vode ne može dobiti. Sunčeva energija omogućava isparavanje vode, što uzrokuje kristalizaciju soli iz zasićene otopine. Tako je u soli uvek akumulirana sunčeva energija.

Otopina soli u vodi (tzv. slatina) ima i mitološki značaj - tekuću sunčevu energiju. To je povezano u geometrijsku strukturu, koja život stvara i održava. Bila je, i još uvek je potrebna za izgradnju i održavanje života.

Ako pogledamo pod mikroskopom kakva je struktura himalajske kristalne soli, morske soli, i kuhinjske soli, dolazimo do sledećih za saznanja:

Himalajska kristalna so - uravnotežena kristalna struktura je lepo razvedena. Kristali su povezani sa mineralnim elementima (84) i tvore harmoničnu cjelinu. To znači da energiju koju sadrže minerali, telo u potpunosti iskoristi. Ti kristali su puni života.

Morska so - nepravilne i osamljene strukture, odvojene od prirodnih elemenata. Zato te minerale, unatoč upotrebi velikih količina energije ne može telo apsorbovati. Korist za telo je mala, dok je gubitak energije vrlo visok.

Kuhinjska so - neprirodni kristali potpuno su odvojeni jedan od drugoga; mrtvi su. Ukoliko telo takve minerale želi preraditi, mora upotrebiti ogromne količine energije, ali rezultat je loš - veliki gubitak bez dobitka.

Rezultati istraživanja su pokazali da je himalajska kristalna so potpuno izgrađena i nužno potrebna. Na naše telo i živčani sistem ona ima istinski podmlađujući učinak.

Kod obične kuhinjske soli ne opaža se nikakva kristalna struktura, kristali su potpuno mrtvi i u prehrani potpuno nepotrebni. Zbog toga nam lečnici neretko savetuju da upotrebu soli smanjimo na minimum.

Morska so je negdje između himalajske i kuhinjske soli. Nazire se kristalna struktura, ali kristali su razdvojeni od životno važnih elemenata. Zbog toga metabolizam koloidnih elemenata nije osiguran.

MANJAK ENERGIJE = NASTANAK BOLESTI

DOVOLJNO ENERGIJE = ZDRAVLJE

Iz razmatranja je lako vidljivo koliko je važno da telu dodajemo energiju/životnu silu, i da je ne koristimo bespotrebno.

Rezultat povećane energije je bolje zdravlje i životna snaga, moć, dok pomanjkanje energije uzrokuje nelagodu i bolest.

KUHINJSKA SO - UZROČNIK ARTRITISA, BUBREŽNIH I ŽUČNIH KAMENACA, TE CELULITA

Rezultat konzumacije kuhinjske soli jest povećanje tekućina u telesnom tkivu, što prouzrokuje nastajanje celulita. Za svaki gram natrijumovog hlorida kojeg telo ne može izlučiti, za neutralizaciju upotrebi 23 puta više ćelijske tekućine. Ako je natrijumovog hlorida još uvek previše, telo iz soli počinje nanovo stvarati kristale. Za to koristi životinjske belančevine, koje su slobodne i telo ih ne može izlučiti. Telo te belančevine upotrebi za stvaranje mokraćne kiseline i na taj način pokušava odstraniti višak soli. Telo ne može izlučiti mokraćnu kiselinu, pa se ona poveže sa natrijumovim hloridom. Tako nastaju novi kristali koji se talože izravno u kostima i zglobovima, zbog čega nastaju razni oblici reumatoidnog artritisa, žučni i bubrežni kamenci. Ponovna kristalizacija je nekakva prva pomoć ćelijama i organima, jer na taj način telo samo sebe štiti pred nepopravljivom štetom nastalom zbog uzimanja nezdrave hrane. U dužem vremenskom periodu može doći do nagomilavanja otrova koje telo više nije u mogućnosti izlučiti.

SO U NAŠOJ KUHINJI

Ukoliko dobro promislite o svemu što ste dosad pročitali, možda ćete si postaviti pitanje: Zašto se onda još uvek upotrebljava ta hemijska očišćena so? Odgovor je vrlo jednostavan. 93% soli na svetu upotrebljava se u industrijske svrhe, 6% za konzerviranje. Za sve to je potreban čisti natrijumov hlorid. Ostatak, prirodni elementi se smatraju nečistoćama i zato se odstranjuju - nepoželjni su. Fluor je jedan od elemenata koji se dodaje soli. Vrlo je reaktivan element. Fluor je vrlo oštar gas koji spada u skupinu halogena. Jod se veštački dodaje soli kako bi se pomoglo radu štitne žlezde, dok se fluor dodaje kao dobar za zube. Ostaje natrijumov hlorid koji je zbog dodatnih elemenata još više škodljiv. Ukoliko nastavimo, kuhinjska so često sadrži konyervanse, kao što je kalcijum karbonat, magnezijum karbonat, aluminijum hidroksid, kojima se pospešuju skromne osobine soli. Ljudi trebaju so u potpunom sastavu, prirodnom, sa svim prirodnim elementima, pomoću čega će naše telo funkcionisati kako treba.

MORSKA SO

Na Zemlji se nalazi zaista mnogo soli. Najviše soli je u okeanima, koji pokrivaju oko 70% površine. No, okeani su postali neka vrsta odlagališta otpada, zbog čega su otrovani teškim metalima kao što su olovo, kadmij, arsen, živo srebro itd. Ne prođe ni jedna godina bez izlivanja nafte iz tankera. Ti otrovni elementi imaju svoje vlastite vibracijske uzorke koji su štetni za naše telo. Zbog toga so današnjeg vremena ne deluje tako dobro na naš organizam, kao što je to bilo nekada. Recimo još to da 89% svih proizvođača morske soli prečišćava so.

KAMENA SO

So u rudnicima je u 95% slučajeva kamena so. Holistički gledano, prirodna kamena so je također netaknuta, zbog čega je dragocenija od industrijske kuhinjske soli. Biohemijski gledano nije agresivna. Usprkos tome, elementi koje sadržava kamena so nisu bili podvrgnuti pritisku pri nastanku kristalne mreže, zbog čega su samo prilepljeni na površinu i u pukotine kristalne strukture. Dandanas se prirodna kamena so upotrebljava samo za prehranu životinja. Kamena so skuplja je alternativa kuhinjskoj soli, ali njena prednost jest da je prirodni proizvod. Iz biofizičkog i biohemijskog gledišta, ta so nema velike vrednosti. Elementi postaju pravilne veličine i tako dolaze u poseban jonski ili koloidni oblik, ali samo pod određenim pritiscima. To je vrlo važno, jer naše telo apsorbuje samo tvari koje su organskih ili jonsko-koloidnih oblika. Zbog toga telo ne može apsorbovati minerale iz mineralne vode jer nisu dovoljno mali da probiju ćelijski omotač. Ukoliko ne uđu u ćelije, ne mogu sudelovati u metaboličkim procesima. To je također i razlog da je tako kvalitetan kalcijum nekoristan jer ga telesne ćelije ne mogu iskoristiti.

HIMALAJSKA KRISTALNA SO

Himalajska kristalna so je od svih soli koje su na raspolaganju na našoj planeti, najkorisnija i najčistija so. Sunčeva energija je pre više miliona godina isušila prvobitno more. Ta kristalna so potpuno je prvotna i prirodna, potpuno ista kao pradavno prvobitno more. Sadrži sve elemente koje možemo naći u našem telu. Ta so samo čeka na trenutak, da svoju prirodnu, uskladištenu energiju, svoj bio-fotonski sadržaj ispusti u vodu, koju joj dodamo. Takva kristalna otopina je čisti okean energije.

Danas lečnici klasične i alternativne medicine uspešno koriste prastaro znanje o slatini - ''sole'', koja izvire iz kombinovanja himalajske kristalne soli sa dobrom, kvalitetnom izvorskom vodom. Njihov uspeh ponovo zaslužuje našu pažnju, jer ovde imamo pristup skrivenim moćima tih prirodnih kristala soli.

Ta prirodna kristalna so milionima je godina podvrgnuta ogromnom pritisku, koji su uzrokom stvaranja kristalne soli. Što su veći pritisci, kristalna struktura postaje punija svojom informacijom / energijom. Ti kameni kristali imaju najbolju, potpunu geometrijsku strukturu. Kristalna so se provlači kroz brdo kamene soli, na području gdje su bili povoljni uslovi i pritisci, kao prozirna, belkasta, ružičasta ili crvenkasta žila. Što je kvadratni oblik kristala geometrijski potpuniji, veća je količina informacija, baš kao i kod dijamanta. U kristalnoj soli elementi su tako mali, da ih naše ćelije sa lakoćom uvuku u sebe i prerade. Kristalna so se zbog svoje potpune izgradnje, iz geološkog pogleda zove halit, što dolazi od keltskog izraza ''hall'' - vibracija, i 'lit'', lux, lue, licht - svetlo, lampa. U slobodnom prevodu halit bi značio ljuljanje lampe.

U starim vremenima kristalnu so nazivali su i kraljevskom soli, jer je bila rezervisana za članove kraljevske porodice. Ostali, obični, meštani koristili su kamenu so.

Prava himalajska so melje se ručno.

Boja, odnosno nijansa Himalajske kristalne soli ovisi o iskopu, pa tako ona može biti tamnija ili svetlija. Može varirati od bele boje, pa do tamno crvene, no svejedno se radi o čistoj Himalajskoj soli.

JONIZACIJA, JONI I NJIHOV ZNAČAJ

Odavno je poznat utiaj promene jonizace vazduha u prirodi na čoveka. Elektricitet u vazduhu najčešće primećujemo s promenom vremena ili nailaskom ciklone. Nagli porast pozitivnih jona pred oluju loše utiče na ljude, dok izrazito povećanje negativnih jona nakon oluje osvežava i stimuliše. Zagađeni vazduh velikih gradova oblikuje stalnu ciklonu s velikim manjkom negativnih jona.

U zatvorenim prostorijama, kancelarijama i modernim stanovima negativnih jona ima još manje, posebno ako su ti prostori građeni od armiranog betona (Faradayev kavez), upotrebom centralnog grejanja i klimatizacije, TV monitora i računara te zagađenjem dimom cigarete ili niskom relativnom vlagom vazduha i drugim.

Razna merenja pokazuju slične rezultate u različitim industrijskim područjima.
Jedno takvo merenje pokazuje količinu negativnih jona po cm3 vazduha:

• na selu: 800 - 1800,
• ulici većeg grada: 200 - 450,
• zatvorenom prostoru veće poslovne zgrade: 30 - 50.

Sva ta neprirodna stanja odražavaju se na čoveka pojavom brojnih simptoma koje neki nazivaju "bolešću civilizacije", a drugi "simptomima bolesnih zgrada".
Navedimo neke:

• malaksalost (fizička i mentalna)
• gubitak koncentracije
• depresija i pesimizam
• nervoza i povećana osetljivost
• migrena i glavobolja
• nesanica
• teškoće disajnih organa
• osećaj gušenja - kao da nema dovoljno kisika u vazduhu
• hipertonija i srčane tegobe i druge

Osetljivima na klimatske promene takvi uslovi su neizdrživi i bitno smanjuju njihove radne sposobnosti uz izrazit osećaj nelagode. Tajna je u činjenici da kisik koji udišemo prodire kroz alveole pluća u krv samo zahvaljujući svom negativnom naboju. U protivnom nastaje osećaj gušenja - dišemo , ali bez ikakvog učinka. To se najjače vidi pred oluju kad je vazduh prezasićen pozitivno nabijenim jonima.

Istraživanja pokazuju da jedan negativan jon svojim nabojem omogućuje delotvorno vezanje od 10 do čak 80 molekula jona kisika, pa negativni joni uravnotežuju sve značajne biološke procese ljudskog organizma, pospešujući fizičku delotvornost mišića te hormonalnu i intelektualnu aktivnost.

Navest ćemo zanimljivo zapažanje kao rezultat merenja g. Yalcou-a u jednom pozorištu u Njujorku. Merenja izvršena pre izvedbe, u pauzama i nakon predstave pokazuju zapanjujuće povećanje pozitivnih jona a smanjenje negativnih, s početka prema kraju predstave, kao i jedno razumljivo zadovoljstvo publike koja izlazi iz pozorišta i olakšavajući udiše ulični zagađeniji vazduh, ali ipak sa više negativnih jona.

Posledice smanjenja negativnih jona u zatvorenim prostorima poznate su svima koji prisustvuju na sastancima i seminarima. U početku su svi učtivi i raspoloženi, postepeno ton raste, razgovori postaju čak agresivni iako temperatura vazduha nije porasla. To su simptomi pada negativnih jona u vazduhu i udisanja dima cigareta. Isti fenomen pojavljuje se u automobilu, čime se objašnjava tendencija agresivnosti vozača.

Joni se u prirodi stalno stvaraju ali i brzo nestaju, a broj im varira zavisno o meteorološkom i kosmičkom stanju, te o vlazi i zagađenosti vazduha. Negativne jone stvaraju kosmička i sunčeva zračenja, radioaktivnost zemlje, zatim kiša i prskanje vode te vatra (sveća je jak jonizator).

Novija istraživanja (prof. J.G. Metadier) pokazuju da hlorofil biljaka ne stvara neutralni kisik, već atome kisika s viškom jednog, obično dva elektrona (O 2- ili O 1-), koji se spajaju u dvoatomne molekule sa dva nesparena elektrona. Takve negativne jone kisika možemo nazivati "kisikoni" (prema engleskom - oxjons). Istaknimo da borove iglice proizvode više kisikona od drugog drveća, jer uz klorofil, u listu koji je u obliku igle, stvaraju i negativne jone na osnovu "efekta difuzora" (veće izbijanje elektrona na površini manje zakrivljenosti).
Već se dugo zna da je vazduh u borovim šumama lekovit a sada znamo i zašto. Vodopadi i prskanje vode joniziraju vazduh s negativnim jonima na osnovu tzv. "Leonardova efekta".

Negativni joni nisu samo neophodni za život , oni daju život i životnu efikasnost svim živim organizmima bilo bolesnim ili zdravim. Stimulišu sve funkcije, što su dokazala i merenja:

• fizička snaga mišića (mereno na ergografu)
• intelektualna aktivnost (merena na encefalografu)
• hormonalna aktivnost (merena prema izlučivanju žlezda)

Kada su telesne funkcije normalne negativni joni su nedelotvorni, a važno je istaknuti da su neškodljivi, ali sa posledicom da mogu ponekad delovati u jednom, ponekad u drugom smeru. Na primer: ako je arterijski pritisak previsok negativni joni ga smanjuju, a ako je prenizak oni ga povećavaju.

Negativni joni također vrlo dobro prečišćavaju vazduh, posebno u kombinaciji sa niskom koncentracijom ozona. Naime, negativno nabijeni joni se vežu za zagađivače i
alergene, koji su pozitivno nabijeni. Novonastale veće čestice padaju na pod i uklanjaju se iz vazduha koji udišemo.

Većina lebdećih zagađivača i alergena su pozitivno nabijena. U područjima gde postoji visoka koncentracija negativnih jona, dolazi do menjanja naboja lebdećih zagađivača u negativan.

To ima za posledicu magnetsku privlačnost među zagađivačima u vazduhu, uzrokujući njihovo međusobno gomilanje.

Tada postaju preteška da bi nastavila lebdeti u vazduhu i bezopasno padaju na pod, odakle ne mogu dospeti u vaš respiratorni trakt. Čak ako su udahnute pre nego su dospele na pod, te su čestice sada toliko velike da se zaustavljaju na "filterima" gornjih disajnih puteva.
Naravno, bez stalnog generisanja negativnih jona neki od tako uvećanih zagađivača se mogu vratiti u vazduh.

Neka istraživanja sugerišu da negativni joni imaju i biološki efekat na bakterije i viruse, uništavajući ih kontaktom u mnogim slučajevima.

Kao izvor negativnih jona u današnjim urbanim sredinama preporučljivo je, pa i neophodno, koristiti jonizator vazduha. Budući da su " mali " negativni joni , koji su bitni za žive organizme, vrlo nestabilni i brzo nestaju u zagađenom vazduhu (nekoliko sekundi do minute), jonizatori trebaju biti postavljeni u blizinu ljudi: na radnom stolu preko dana, u spavaćoj sobi tekom noći, u autu tokom vožnje.

Ukratko, negativni joni uklanjaju bakterije, vitaliziraju naše ćelije, povećavaju kapacitet kiseonika u krvi, poboljšavaju rad metabolizma, povećavaju moć koncentracije i budnost, uklanjaju umor, povećavaju otpornost prema bolestima, iznimno dobro utiču protiv glavobolje, nesanice, zatvora, alergija, astme, i mnogih drugih tegoba.